ODNOS DRŽAVE DRUŠTVA I VERSKIH ZAJEDNICA
"Naravno da svako ima prava da se usprotivi donošenju nekog zakona koji mu se čini loš ili ga ugrožava, ima prava da ga kritikuje, ali ne može reći da ima pravo veta jer to pravo veta nema niko. To pravo imaju samo građani izraženi kroz svoj parlament i svoju državu. Ako to pitanje uspemo da definišemo, da se ne može ulaziti u neka polja vođenja politike u ime nacije, onda mislim da više nećemo imati nijedan problem."
Ovo su, ukratko, glavni problemi koji trenutno postoje i predlozi rešenja koji bi doprineli boljem odnosu države, društva i verskih zajednica, po oceni profesora Dragoljuba Mićunovića, narodnog poslanika i predsednika Centra za demokratiju, izneseni na debati "Država, društvo i verske zajednice", koja je u ponedeljak, 30. marta 2009. održana u organizaciji Centra za demokratiju u okviru projekta "Demokratski politički forum", uz podršku fondacije Fridrih Ebert.
Na debati su intenzivno razmatrani problemi koje izazivaju uplitanje crkve u državna pitanja, uplitanje države u crkvena pitanja, loš odnos civilnog sektora i verskih zajednica, problemi koje izaziva tendencija i percepcija da SPC ima monopol na zaštitu nacionalnih pitanja i određivanje nacionalnih prioriteta, kao i neravnopravan položaj netradicionalnih crkava u Srbiji.
Na debati se okupio veliki broj pripadnika akademske zajednice, nevladinog sektora, netradicionalnih verskih zajednica, narodnih poslanika, državni ombudsman, predstavnici ministarstava vera i rada, međunarodnih organizacija, katoličke crkve, jevrejske zajednice, ali se nije pojavio niko od pozvanih vladika Srpske pravoslavne crkve i Islamske verske zajednice.
Uvodna izlaganja na debati, koja su podstakla intenzivnu i informativnu raspravu, imali su profesor sociologije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milan Vukomanović i profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Radovan Bigović.
Dragoljub Mićunović je rekao da se ova tema nametnula posle debate u parlamentu oko Zakona o antidiskriminaciji. "Problem nije bilo suprotstavljanje mišljenja, jer toga uvek ima, već žestina sukoba i pokušaj da se prepirka prenese i van parlamenta." Profesor Mićunović je ocenio da je u srpskom društvu očit nedostatak dijaloga o ključnim temama. "Do nesporazuma dolazi i zato što nisu jasno definisane zone delovanja i uticaja crkve. Nije sporno da se verska lica izjašnjavaju po raznim pitanjima, ali problem nastaje kada se dolazi do uticaja na donošenje zakona, pošto niko nema pravo veta."
Milan Vukomanović je rekao da su verske institucije izgradile "veoma respektabilan odnos s državom", ali smatra da je sporan način na koji država doživljava crkvu. "Vlasti tretiraju crkvu kao političku partiju s 95 odsto biračkog tela, a realno nema toliko vernika u pravom smislu reči." "Na liniji crkva - država stvari se završavaju na direktnom nivou i van očiju javnosti, a kada se pokrene neka inicijativa iz nevladinog sektora, situacija je znatno drugačija." Vukomanović je istakao tri ključna događaja od demokratskih promena 2000, koji su doprineli pogoršanju odnosa i konfuziji u javnosti oko uloge pojednih aktera u javnom životu: način i razlog uvođenja veronauke u škole 2001, rasprava o zakonu o verskim zajednicama 2006, i rasprava oko zakona o antidiskriminaciji. Vukomanović je primetio da se u Srbiji crkva više pita o političkim nego o socijalnim temama. On smatra da je glavni uzrok sadašnje situacije to što država i crkva više insistiraju na "simfoniji stavova" nego na ravnopravnosti u njihovom iznošenju, što je i glavna zamerka nevladinog sektora u vezi sa položajem crkve u društvu - privilegovanim položajem.
Radovan Bigović je rekao da su veliki nesporazumi između crkve i građanskog društva posledica neznanja, jer nije bilo dijaloga o spornim pitanjima. "Izneti svoje mišljenje nije smrtni greh. Država ne mora da usvaja te predloge i ona najčešće to i ne radi." Bigović je sa učesnicima debate po prvi put u javnosti podelio i svoje zapažanje da i u savremnom svetu postoji naklonost crkve prema desnici i konzervativizmu, a posledica toga je "usporavanje društvenog razvoja". Bigović smatra da nije dobro po njih same što su se crkve i verske zajednice više okrenule državi nego civilnom društvu, jer tako izgleda da im država daje identitet. On je podsetio da i u dokumentima EU stoje odredbe koje kažu da će se sa crkvama održavati redovan i transparentan dijalog. "I za nas su pravne norme EU koje regulišu ovu oblast najbolje rešenje. Ubeđen sam da ni crkve ne traže više."
Profesor Bigović i Biljana Kovačević-Vučo iz Komitera pravnika za ljudska prava, složili su se u oceni da je velika greška, koja izaziva ozbiljne probleme, suprotstavljanje verskog i građanskog na svim nivoima, pa i prilikom uvođenja veronauke u škole.
Sociolog Zagorka Golubović nije se složila sa Bigovićevom ocenom da je očito da crkve ne teže klerikalizaciji društva i da svojim delovanjem ne ugrožavaju sekularnu prirodu države. "Pitanje je da li je sekularna država ipak ugrožena ili ako ne ugrožena, a ono podrivena. Jer, uzmite u obzir veronauku, uzmite u obzir sve crkvene slave koje slave državni organi, uzmite u obzir mešanje crkve u sve sfere društva. Dakle, to je jedno pitanje o kojem bi trebalo vrlo ozbiljno razgovarati."
Sociolog religije Mirko Đorđević ocenio je da u pozadini nesporazuma stoji nedovršen model odnosa između države i crkve, što, kako je rekao, nije ni čudno, jer živimo u "nedovršenoj državi". "Država se često ponaša kao da nije odvojena od crkve, a crkva, odnosno neke strukture, to čine još češće - još agresivnije neće da ona bude odvojena. Naravno, naša zvanična crkva je principijelni protivnik svakog vida klerikalizacije, to je u duhu njenog učenja, ali određene strukture to forsiraju tako upadljivo da imamo redak primer u Evropi horizontalne klerikalizacije. Da nevolja bude veća, neodgovorni partijski publicisti, a drugih u partijskoj državi ni nema, forsiraju jedan arhaični vid odnosa između crkve i države, koji je svuda u svetu apsolutno zaboravljen - o njemu znaju tek ponešto knjiški moljci i istoričari crkve."
Rabin Isak Asiel opomenuo je da se u Srbiji stvara "neka vrsta negativnog imidža verskih zajednica" i da je nepotreban jaz između civilnog društva i verskih zajednica.
Snežana Ilić, ekspert iz organizacije Centar za razvoj civilnog društva, koja se u poslednjih par godina intenzivno bavi pitanjima verskih sloboda i položaja verskih zajednica u Srbiji, primetila je da je polje verskih sloboda i verskog života u Srbiji mnogo uređenije nego neke druge oblasti i kao primer istakla da je vrlo retko da u državi postoji ministarstvo vera. Ilić je upozorila da su skoro sve aktivnosti države u ovoj oblasti usmerene na održavanje postojeće verske strukture koju sačinjava sedam tradicionalnih verskih zajednica. "Od sto osamdeset netradicionalnih verskih zajednica koje postoje kod nas, registrovano je samo nekoliko protestantskih a nije registrovana ni jedna nehrišćanska zajednica. Zakonske odredbe u članovima 18 i 19 Zakona o verskim zajednicama su izvor diskriminacije." I ona smatra da je ovakva politika države uzrokovana time što je kod nas verski identitet vrlo bitan za nacionalni identitet.
Draško Đenović, novinar Foruma 18, jednog od najprestižnijih glasila koje prati stanje verskih sloboda širom sveta, primetio je da je država prilikom rasprave o zakonu o antidiskriminaciji uvažila samo stavove tradicionalnih verskih zajednica, što potvrđuje tezu o neravnopravnom položaju netradicionalnih verskih zajednica. I on je podsetio da su istraživanja koja tvrde da je 95% Srba pravoslavne vere problematična u smislu samog broja vernika, te da su rezultat preklapanja nacionalnog i verskog identiteta. "Da nas je 95% pravoslavnih u Srbiji, zar bi imali situaciju da u svim novinama imamo horoskop, kome se crkva protivi."
Svi učesnici u debati istakli su značaj ovog skupa, i ocenili da je neophodno o ovim temama razgovarati redovno, a ne pokretati ih samo kada dođe do napetih situacija kakva je bila ona oko usvajanja zakona o antidiskriminaciji.
Sumirajući zaključke debate, profesor Mićunović je podsetio da se kod nas crkva skoro uopšte i ne bavi socijalnim radom ili traženjem odgovora na moralne dileme. On je apelovao na sve društvene faktore da imaju korektniji odnos prema ateistima.
