„Sunčan evropski dan“: Beogradski skup visokih zvanica u znaku Evrope
„Sunčan evropski dan“ bio je naslov u dnevnim novina „Blic“ narednog dana. Jesenje sunce pratilo je neobičan susret Borisa Tadića, Ive Josipovića, Željka Komšića i Filipa Vujanovića, četiri šefa država Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koji su se odazvali pozivu Igmanske inicijative i beogradske kancelarije Fondacije Friedrich Ebert. Ovim državama nije samo zajednička prošlost kao potpisnicama Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. godine okončan rat u Bosni, već i nadamo se i sjajnija budućnost, za čiju garanciju stoje zvezde Evropske Unije.
Samo mesto skupa ima veliki simolički značaj. Igmanska inicijativa, skup više od 140 nevladinih organizacija iz Regiona i Fondacija Friedrich Ebert pozvali su u salu „Jugoslavija“ u Palati „Srbija“. Sjaj propale jugoslovenske države, koji u odnosu na trezvenu sadašnjost još za mnoge ljude iz regiona i danas poseduje snagu blistavosti, trebala bi u budućnosti da prenese znak Evrope. Ista ta Evropa je tek pre dva dana poslala ohrabrujuće signale u obliku izveštaja o napretku evropske Komisije. Hrvatska stoji neposredno pred prijem u prestižni klub. I Crna Gora i Srbija dobili su zeleno svetlo za pregovore, odnosno status kandidata. Samo Bosna, večito problematično dete, kaska za svima i verovatno će tek krajem godine da uputi zahtev za pristup u Brisel.
Na Evropu se prvo čekalo. Dok su sva četiri predsednika stigla tačno u minutu, kasnio je poseban gost: Štefan File, EU komesar za proširenje, nalazio se još u srpskom Parlamentu. Konferencija je počela sa zakašnjenjem od pola sata. Komesar je naravno našao prave reči da predsednicima čestita zbog značajnog napredka njihovih zemalja. Kao značajan signal pozdravio je potpisivanje deklaracije četiri zemalja ali ipak je upozorio da je pomirenje kontinuirani napor svih društvenih snaga.
Četiri šefa država naglasila su tesnu saradnju svojih zemalja pri kreiranju evropske budućnosti regiona. Medjusobna podrška u procesu približavanja EU se očekuje. Posebno se očekuje od Hrvatske, sobzirom da je prva medju četiri zemlje, kojoj je uspeo skok ka Evropi, da ne zaboravi ostale.
Drugi deo konferencije je pružio predukus kako će se dalje razvijati medjusobna saradnja. Generalni sekretar Nordijskog saveta ministara, Haldor Asgrimson izložio je kako dobrosusedna saradnja izmedju nordijskih zemalja sa zajedničkom istorijom i kulturom može da fukcioniše. „Nordizacija“ umesto balkanizacije – projekat koji će EU finansijski da podrži. Iako to izuskuje još mnogo koraka, konferencija u sali „Jugoslavija“ predstavlja upravo dobar početak.
